Рељеф је тектонски предиспониран, а обликован је егзогеним (спољашњим) силама, посебно крашком и флувијалном (ријечном) ерозијом. Ово је типичан Динарски холокарст (порпуни или дубоки крас). Правац пружања планина и гатачког поља је динарски сјеверозапад-југоисток. Битно обиљежје је подземна крашка хидрографија. Има мањих поља у кршу, крашких увала, крашких лука, вртача, шкрапа, јама, пећина, понора, еставела. Највеће и најзначајније је Гатачко поље, које лежи на надморској висини 929-960 м и спада у групу високих кашких поља. Дуго је 20 км, а просјечна ширина је око 3 км. Дијели се на Горње и Доње поље. Доње поље дијели се на Велико и Мало. По правилу на сјеверним странама су извори, а југу понори. Велико поље има површину 60 км2 , а Мало поље 8 км2 (Куљско поље). Некадашње неогено Гатачко језеро отекло је ријеком Ђуропом-Заломком и ријеком Мушницом подземним путем, а дијелом јамама и понорима по ободу поља. На сјеверу Гацка је крашка површ Поникве (1100-1200 м.н.в.). Јужно је Церничко (Степенско-Куљско) поље 100 м ниже од Гатачког поља, а најнижа тачка је је понор Јасовица (810 м). Церничко поље има правац пружања Запад-Исток и одступа од Динарског правца СЗ-ЈИ, због расједања. Има површину око 3 км2.
Општина Гацко омеђена је планинама: Зеленгора (2014м), Волујак (2336м), Власуља (2103м), Маглић (2386м), Лебршник (1985), Ковиљац (1517м), Косови врх (1647м), Манита гора (1736м), Добрељица (1892м), Голија (1942м), Ћурило (1561), Сомина (1596), Троглав (1554м), Баба са Ђедом (1735м), Бјеласница (1867м), Магроп (1671м), Ивица (1548м), Виловица(1608м) и Думош (1882м).
Најзначајни превоји су Чемерно (1293м), Кобиља Глава (1030м) и Равно(1500м). Највиша тачка је Волујак (2336м), а најнижа Вратар (710м), то значи да је разлика највише и најниже тачке 1626м.