"Ово је прилика да још једном осјетимо богатство прохујалог времена и снагу сачуваног, а недовољно истраженог историјског блага, јер су историчари увијек знали да посијано сјеме старих добрих хроничара и љетописаца истражују и проучавају" рекао је на отварању дванаестог по реду научног скупа предсједник општинског одбора Просвјете-Велемир Авдаловић. Тема о којој су говорили истакнути научни и културни радници из Републике Српске, Србије и Црне Горе је Породица Владиславић и Милорадовић.

Говорећи о Владиславићима магистар Драга Мастиловић је издвојио Саву, једног од најистакнутијих српских дипломата који води поријекло из гатачког села Јасеник. Пред најездом Турака Владиславићи бјеже у Дубровник одакле Сава стиже у Русију, гдје постаје један од најутицајнијијх људи на двору Цара Петра Великог.

Владиславић је први Цару Петру Великом предочио српско национално питање на Балкану, закључује Мастиловић.

Од старјешина Влашког кантуна породица Милорадовић се у 15. вијеку уздигла у ранг властеле и овај статус задржала до првих деценија турске власти, рекао је проф. др Синиша Мишић.

Бројнији дио породице закључује Мишић је остао као заштитник православља, док су се неки њени чланови иселили у Русију и успјели, као гроф и генерал Григорије Милорадовић.

Академик Војислав Максимовић се у свом научном раду осврнуо на везе херцеговачких Срба са Русијом од 16. до 19. вијека. Проф. Саво Ћеклић је обрадио тему Милорадовићи и њихова задужбина Житомислић у радовима српских научника 19. и 20. вијека. Проф. др Ирена Арсић говорила о везама Саве Владиславића са Дубровником. Проф. др Милош Ковачевић је говорио на тему Јован Дучић о грофу Сави Владиславићу, док је проф. др Ђорђе Пиљевић обрадио тему Истакнуте породице и појединци у историји Херцеговине.

Дванаести по реду научни скуп историчара завршен је уручивањем награде "Владимир Ћоровић". Иако није практиковано до сада, ове године награду дијеле проф. др Милован Пецељ за књигу "Јевто Дедијер" док је награда за животно дјело припала академику Милошу Благојевићу. Награде је уручио начелник општине Милан Радмиловић.

У образложењу жирија које је прочитао проф. др Ђорђе Пиљевић наводи се да је академик Милош Благојевић дао значајне резултате у области историјских наука, нарочито из средњег вијека придржавајући се при том строгог научног метода. Учествовао је на великом броју међународних, националних и других научних скупова и конгреса. За свој рад је добио више признања, а његова научна остварења су објављена на више језика и налазе се у националним библиотекама широм свијета. Академик Милош Благојевић је професор Филозофског факултета у Београду и члан Српске академије науке и умјетности.

Престижна награда Владимир Ћоровић отишла је и у руке проф. др Милована Пецеља који је према оцјени стручног жирија објавио најбоље дјело у области историографије између два научна.

Ова књига по ријечима др Сава Скока представља интердисциплинарни истраживачки рад који научној и културној јавности приказује дјело истакнутог Херцеговца Јевта Дедијера, професора на београдском универзитету, географа чија дјела и данас представљају драгоцјена остварења из области физичке географије, антропогеографије, демографије, али и осталих политичких односа на Балкану крајем 19. и првих деценија 20. вијека.

Лауреати награде Владимир Ћоровић; Академик Милош Благојевић и проф. др Милован Пецељ су поручили да им је част што добијају признање у Гацку, одакле потиче читава плејада научних радника и јавних дјелатника.

У музичком дијелу програма наступила је умјетница етно музике Снежана Спасић, ученици музичке школе Свети Роман Мелод и народни гуслар Никола Бошковић.