| У славу светитељу Сави | |
|
|
Свечаност у Гацку је почела светом литургијом у храму свете тројице, уз присуство великог броја вјерника. Ломљење славског колача обављено је у холу школе која носи име првог српског просветитеља “Светог Саве“ у Гацку. Савин дан се у основној школи у Гацку обиљежава као радни, али ненаставни. Школску славу домаћину је честитао и присутне поздравио отац Вељко Ковач са ријечима: “На здравље, на спасење, на радост-нека буде данашња слава.“ Присутне је поздравио директор ОШ “Свети Сава“ Гацко, господин Илија Дамјанац који је измедју осталог рекао да је ова прослава велики догађај за све нас који се трудимо слиједити путоказ овог светог човјека. О великом просветитељу и првом српском архиепископу бесједио је и професор Божо Тепавчевић. Испред општине Гацко славу је честитао подпредсједник скупштине, господин Миленко Аџић. Изведен је пригодан културно - умјетнички програм у славу Свеца. Свечаност је почела наступом црквеног хора нашег храма,а затим су ученици приредбама, рецитацијама и пјесмом прослављали школску славу. Програм су дјеца завршила сјећањем на Косово и молитвом светог Саве. Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просветитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава. Растко се на Светој гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му намијенили владарску мисију. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква. Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, и тако остао забиљежен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој гори. У Студеници је 1209. године основао болницу, прву на подручју Српске државе. Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве. Преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ Српске православне цркве, а остао је познат генерацијама као оснивач и творац “светосавског православља“ Синан паша спалио је на Врачару 1594. мошти светог Саве које су до тада биле чуване у манастиру Милешева. Сматра се да су Турци спалили мошти светог Саве у увјерењу да ће тако уништити вјеру и сваки утицај светог Саве на Србе.
|







