Код Корићке јаме у селу Корита, општина Билећа, у коју су усташе бациле и мучки убиле више од 130 Срба, мјештана овог и околних села, јуче је служен помен и обиљежено 70 година од овог страшног злочина.

Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.

Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, а најмлађа четрнаестогодишњи Коста Глушац који је једини пружао отпор зликовцима над јамом.

У обраћању испред спомен костурнице у Коритима, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић рекао је да овакви догађаји опомињу и обавезују, поручивши да српски народ може да опрости, али никада да заборави овај звјерски злочин.

Он је истакао да је народ Херцеговине у својој дугој историји на овим просторима увијек имао способност да се уздигне и да се достојанством одбрани од свих зла која су му наметана.

"И убудуће ћемо се окупљати на овом и оваквим мјестима масовног страдања српског народа како би се показало да је историја ових простора обиљежена ужасним страдањама којима су били изложени Срби, умјесто историјских фалсификата којима се данас, нажалост, подлијеже, да су Срби злочинци и да су одговорни за жртве других. Историја, посебно Херцеговине, говори сасвим супротно", истакао је Ђокић.

Служећи помен корићким мученицима, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије нагласио је да је Корићка јама симбол свих српских ратова, помора, мученичких смрти, као и парадигма српског страдања, али и спасења.

Начелник општине Билећа Драган Бабић истакао је да Срби окупљањем код Корићке јаме шаљу снажну поруку својим пријатељима и непријатељима широм свијета да их још има, да су јединствени и да постоје као национално биће, те да се може на њих рачунати у вјечној борби за правду и слободу.

Наводећи да истина мора да живи ма како била болна, начелник општине Гацко Милан Радмиловић поручио је да се не смију заборавити ни ово ни било које друго мјесто страдања српског народа, које је само по себи и историја и поука.

На часу историје бесједио је историчар Драго Мастиловић који је рекао да је чињеница да су егзекутори злочина били прве комшије, муслимани из Фазлагића Куле код Гацка, од којих мјештани Корита нису очекивали такав злочиначки и садистички порив за уништавањем свега што је српско.

Код споменика страдалницима Корита говорили су њихови потомци, те академици Матија Бећковић и Рајко Петров Ного.

Обиљежавање 70. годишњице страдања на Корићкој јами организовали су Епархија захумско-херцеговачка и приморска, општине Билећа и Гацко, одбори Српског културног и просвјетног друштва "Просвјета" из Билеће и Гацка, те потомци корићких мученика и мјештани Корита.

Прво спомен-обиљежје корићким жртвама изграђено је 1966. године, а 1991. године, на 50. годишњицу злочина, на споменик је постављена и скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.

Обиљежавању 70. годишњице страдања на Корићкој јами присуствовало је више стотина грађана источнохерцеговачких општина, Црне Горе и Србије.

Међу страдалницима највише је било мјештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић, Радан.

СРНА