У  прву недјељу по Великој Госпојини, храм Силаска Светог Духа на Апостоле у Југовићима, окупља вјернике овога краја на Светој Божанској Служби. Свету Литургију је ове године  служио парох јереј Данило Дангубић уз учешће педесетак присутних. Радови на обнови храма су у току, тако да је планирано освећење ове светиње у јулу 2012. године.

За село Југовићи везане су многе приче у народу. Међутим неке од њих са сигурношћу можемо тврдити јер су дио живог и аутентичног предања овога краја, а у осталом и историчари су помињали ове специфичности. Наиме, пред најездом Турака у 14 - ом вијеку у ово село је пебјегла жена Војина Југовића носећи у својој утроби мушко дијете. Од тог дјетета, а касније врло угледног човјека, изродило се велико племе по којем је и добило име ово живописно село. Овај Југовић је сахрањен у гробљу храма Светог Николе за који се претпоставља  да је старија од Косовске Битке. Будући да су и они, потомци Југовића, под турским зулумом прешли на Ислам никада нису заборавили своје порјекло и дубоко су остали свјесни својих корјена. Чињеница је да су све до 1936. године (иако муслимани) пред овим светим храмом налагали бадњаке. У моменту када је нај угледнији домаћин села ступио у врх усташке пирамиде ових простора у склопу идеје злогласне НДХ, прекинули су са овим хришћанским обичајем. Памти се и детаљ када су неки турски сватови у пролазу срушили крст на гробници „првог Југовића", на што су мјештани (муслимани Јузи - како су се презвали по преласку на Ислам) жустро реаговали и крваво се сукобили са дрским сватовима.

Ово мјесто, које мјештани помињу као древне пашњаке "Немањића Чобана", значајно је и по томе јер се одмах уз његову валу простире село Кокорина, родно мјесто покојног Игумана Острошког Лазара (Аџића). У том засеоку налази се његова родна кућа.

Епархија захумско-херцеговачка и приморска