Историјски дан за Сливља, село које се налази на тромеђи трију општина: Гацка, Невесиња и Калиновика, био је у суботу, 13. 08. 2011. године. Освећен је храм у Сливљима, први храм у нашој епархији посвећен Светом Владици Николају жичком и свесрпском, служењем Свете Литургије којом је началствовао Преосвештени Владика Григорије уз саслужење свештеника:

Звезадана Живановића (из Деспотовца), Благоте Васиљевића (пароха суторинског), Николе Јанковића (старјешине требињског саборног храма), Радивоја Круља (старјешине саборног храма у Мостару), Велимира Ковача (старјешине гатачкох храма), Радослава Лакете (пароха у Перасту), Михајла Андрића (свештеника невесињског), Зорана Илића (старјешине саборног невесињског храма), Милана Бужанина (пароха коњичког), Милана Унковића (пароха прве требињске парохије-парохије поличке), Синише Шаренца (батаљонског свештеника у билећкој касарни), (пароха сливаљског) Данила Дангубића,  ђакона: Павла Ратковића, Милана Стањевића, Владимира Вукановића и око хиљаду православних хришћана из разних крајева Републике Српске.

Домаћини су се потрудили да комплетан догађај буде догађај за памћење. Припремили су трпезу љубави за све присутне, а културно - умјетнички пограм и радост након ручка организовани су са укусом, мјером и у сакладу са освећењем и народним сабрањем.

ХРАМ У СЛИВЉИМА - СЛИВЉА У ХРАМУ

СЕЛО СЛИВЉА СЕ НАЛАЗИ НА САМОЈ ГРАНИЦИ ДВИЈЕ ОПШТИНЕ, ГАЦКО И НЕВЕСИЊЕ. СВОЈЕ ИМЕ, СЛИВЉА, ВЈЕРОВАТНО ДУГУЈУ ИЗВОРУ КОЈИ СЕ НАЛАЗИ НА СРЕД СЕЛА ИЛИ ЗБОГ КОНФИГУРАЦИЈЕ СЛИВСКОГ ТЕРЕНА. СЕЛО ЈЕ СМЈЕШТЕНО ИЗМЕЂУ ПЛАНИНСКИХ ПРЕДЈЕЛА БРЊЦА И МОРИНА. НАДМОРСКА ВИСИНА СЛИВАЉА ЈЕ ИЗМЕЂУ 1078 И 1200 МЕТАРА. ОВО СЕЛО ПАМТИ ЖИВОТ ОД РИМСКОГ, ПРЕКО ВИЗАНТИЈСКОГ, ДУШАНОВОГ, ТУРСКОГ И АУСТРИЈСКОГ ЦАРСТВА.

ПОД ОВИМ ИМЕНОМ СЕЛО СЕ ПРВИ ПУТ ПОМИЊЕ 1477. ГОД.  СВЕ ДО ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (ЈЕСЕН 1944. ГОД.). СЛИВЉА СУ АДМИНИСТРАТИВНО ПРИПАДАЛА НЕВЕСИЊУ И НЕВЕСИЊСКОЈ ПАРОХИЈИ, ТЕ СЕ НИ ДАН ДАНАС НЕ ОСЈЕЋАЈУ ГАЧАНИМА, ИАКО ЗВАНИЧНО ПРИПАДАЈУ ГАТАЧКОЈ ОПШТИНИ И У ПОТПУНОСТИ СУ УПУЋЕНИ НА ГАЦКО. ГОДИНЕ 1940. СЕЛО ЈЕ ИМАЛО 95 ДОМАЋИНСТАВА И ОКО 730 СТАНОВНИКА. ДАНАС, У СЕЛУ ДИМИ ШЕСТ ОДЖАКА И ЖИВИ ЈЕДАНАЕСТЕРО ЧЕЉАДИ, ОД КОЈИХ САМО ТРОЈЕ ИМАЈУ МАЊЕ ОД 55 ГОДИНА.

МЕЂУТИМ, ДАО ЈЕ БОГ, ПА СМО И У НЕОСВЕЋЕНОМ ХРАМУ ДО САДА КРСТИЛИ ДЕСЕТАК МАЛИШАНА (КОЈИ НАРАВНО НЕ ЖИВЕ У СЛИВЉИМА, АЛИ ЊИХОВИ РОДИТЕЉИ ВОЛЕ СЛИВЉА). ВРЛО ЈЕ ТЕШКО ОДРЕДИТИ КОМЕ ОВАЈ НАРОД ПРИПАДА ПО СВОМ МЕНТАЛИТЕТУ, С ОБЗИРОМ ДА ОВА ДВА ГРАДИЋА У МНОГОМЕ НЕ ДИЈЕЛЕ ИСТЕ ВРИЈЕДНОСТИ, НИТИ ПО НАРАВИ, БЕЗ ОБЗИРА НА ГЕОГРАФИЈУ КОЈА ИХ НЕСУМЉИВО ВЕЗУЈЕ, ИМАЈУ ОЗБИЉНИЈИХ СЛИЧНОСТИ. СВАКО, ПА И ОВО ХЕРЦЕГОВАЧКО СЕЛО, ИМА СВОЈ КРСТ И ИСТОРИЈСКУ ДРАМАТУРГИЈУ И ЛАКО СЕ МОЖЕ ПОЗВАТИ НА ЈУНАКЕ И ИСТАКНУТЕ ВОЂЕ У НАШОЈ ИСТОРИЈИ. ТАКО У СЛИВЉИМА МОЖЕТЕ ЧУТИ ЧЕСТО ПОМИЊАЊЕ ИМЕНА ХАРАМБАШЕ ПЕРА ТУНГУЗА.
У ОВОМ СЕЛУ ЈЕ, НЕГДЈЕ ОД УРОША И ДО ТУРСКОГ ЗУЛУМА У 15-ОМ ВИЈЕКУ ПОСТОЈАО ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР (СА БРОЈНИМ МОНАШТВОМ) ЧИЈЕ ОСТАТКЕ БИ ОЗБИЉАН АРХЕОЛОШКИ ПРИСТУП ВРЛО БРЗО УТВРДИО, Н'О ЗА СВЕ ТО ДО ОВИХ ДАНА НИЈЕ БИЛО ПОСЕБНОГ ИНТЕРЕСОВАЊА. ТУРЦИ СУ И У СЛИВЉИМА ИЗГРАДИЛИ СВОЈУ БОГОМОЉУ КОЈУ СУ НАКОН ОСЛОБОЂЕЊА СРБИ УКЛОНИЛИ, АЛИ НИКАДА НИСУ СМОГЛИ СНАГЕ И ЈЕДНОМИСЛИЈА ДА ПОДИГНУ ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ.

КАКВО ГОД ДА ЈЕ, А НИЈЕ ЛОШЕ, ОВО ПОКОЉЕЊЕ СЕ ПОКАЗАЛО НАЈДОСТОЈНИЈЕ, ТЕ УЗ БОЖИЈУ ПОМОЋ И СОПСТВЕНИ ТРУД ПОДИГЛО ОВАЈ ХРАМ, МАЛЕН, АЛИ НЕОБИЧНО ЗНАЧАЈАН. НЕ БИ НИ БИЛО ЧУДО ТО ШТО ОВО ХЕРЦЕГОВАЧКО СЕЛО НЕМА СВОЈУ ЦРКВУ, (А НИ У БЛИЗИНИ НЕМА ХРАМ КОЈИ БИ ЊИМА КОРИСТИО) ДА ИЗ ОВОГ СЕЛА НЕ ПОТИЧЕ ЧАК ОСАМНАЕСТ СРПСКИХ ПОРОДИЦА: ДАМЈАНЦИ, НИКИТОВИЋИ, ДРАШКОВИЋИ, ПРОРОЦИ, САЛАТИЋИ, ИГЊАТОВИЋИ, ПИКУЛЕ, СТАНИЋИ, БОГДАНОВИЋИ, ЈЕРЕМИЋИ, ТУНГУЗИ, СТАЈИЋИ, ХРЊЕЗИ, АЈКАЛИ, БЈЕЛОГЛАВИ, ЋЕКЛИЋИ, ЊЕГУШИ, ГОЛУБОВИЋИ...

ЧИНИ СЕ, ДА СЕ МИЛОСТ БОЖИЈА, БАШ О ОВОМ ВАКТУ, СЛИЛА У СЛИВЉА И ОКУПИЛА САВ ОВАЈ РАСЕЉЕНИ И РАСИЈАНИ НАРОД У ИМЕНУ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА СВЕСРПСКОГ, КОМЕ У ЧАСТ, ПО БЛАГОСЛОВУ ВЛАДИКЕ ГРИГОРИЈА, ОСВЕЋЕЊЕМ ПОСВЕЋУЈЕМО ПРВИ ХРАМ НА ПОДРУЧЈУ ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ И ПРИМОРСКЕ.

ПАРОХ ДРУГЕ ГАТАЧКЕ ПАРОХИЈЕ

јереј ДАНИЛО ДАНГУБИЋ

Епархија захумско-херцеговачка и приморска