Како је актуелна сеизмичка активност у пограничном подручју са Црном Гором изазвала узнемиреност грађана Гацка и повећану заинтересованост медија, с циљем бољег информисања грађана, Републички хидрометеролошки завод Бања Лука је доставио ово обавјештење:

Републички хидрометеоролошки завод је током 2010. године на овом подручју регистровао мјесечно 2-10 земљотреса различитих магнитуда, са максимално достигнутом вриједношћу магнитуде од 3.7 јединица Рихтерове скале у мају.

У последња два мјесеца евидентно је повећање сеизмичке активности у ширем региону када је регистровано 107 земљотреса у децембру 2010. год. односно 104 земљотреса у јануару 2011. год. Укупан број земљотреса магнитуде >3.0 јединице Рихтерове скале за период децембар-јануар износи 24, а најјачи земљотреси су:

-21.12.2010. год. у 9 сати и 56 мин. по локалном времену, М=4.0  јединице Рихтера

-22.01.2011. год. у 1 сат 48 мин.по локалном времену,М=4.0 јединице Рихтера

-24.01.2010. год. у 2 сата 26 мин. по локалном времену, М=4.3  јединицеРихтера

Карактеристика земљотреса догођених у овом периоду су:

       - Епицентри земљотреса, иако се налазе на територије Црне Горе су 15-20 километара удаљени од Гацка (ваздушном линијом)-што представља малу удаљеност ако се има у виду брзина простирања простирања сеизмичких таласа.

      -Жариста земљотреса су лоцирана на дубини од 2-6 километара што се сматра плитким земљотресима. Мала дубина жаришта земљотреса утице на интезитет (изражен у степенима Меркалијеве скале) који преставља мјеру ефеката које земљотрес производи на површини.

Предходне двије чињенице представљају разлоге због којих грађани Гацка и околине доста осјећају поменуте земљотресе.

Узроци повећане сеизмичности региона могу се сматрати природне геолошке предиспозиције региона као постојање услова за индуковану сеизмичност

Историјска природна сеизмичност региона

У дузем временском интервалу земљотреси се генерално догадјају у истим геолошким зонама. Стога се проучавањем података о њиховом догађању могу издвојити жаришне зоне и дефинисати максималне очекиване енергије будућих земљотреса. Ови резултати се најчешће представљају на сеизмнолоским картама. По својој суштини оне само представљају приказ догођеног стања са елементима статистичког прорачуна сеизмицке угрожености само за жариштима у којима су се земљотреси вец догодили.

На сеизмолошкој карти БиХ за повратни период од 100 година Гацко и околина налазе се у зони ВИИ степена сеизмичког интезитета, која статистички приказује могућност дешавања земљотреса одређеног интезитета у овом временском преиоду са вјероватноћом од 63%.

На основу историјских података најјачи земљотрес у овом региону десио се 25.10.1902 год. са магнитудом М=5.2 јединице Рихтера, као и земљотрес који се десио 27. 09. 2005 са магнитудом М=5.1 јединице Рихтера.

Индукована сеизмичност региона

Поред природних земљотреса у региону се јављају и вјештачки земљотреси као посљедица изградње хидроакумулације Пива чије је пуњење почело 1976. године и отада је евидентна повећана сеизмичка активност региона која је кулминирала 1979. године када је забиљежен земљотрес магнитуде М=4.7 јединице Рихтера. Сматра се да се индукована сеизмичност креће у оквирима природне у смислу максимално догођених земљотреса што је и овде случај.

Анализирајуци ову серију сеизмичких догађаја немогуће је са сигурношћу потврдити да ли је ријеч о индукованој сеизмичкој активностии изазваној дужим периодом максималног водостаја хидроакумулацијоног језера или о природном пражњењу сеизмичке енергије акумулиране тектонским процесима.